Da ne bude zabune.
Priča je skroz fiktivna i bilo kakva veza sa realnošću je sasvim slučajna i uopšte se ne bavi realnim temama.(NOT)
Mirko je počeo da zeva.Na njegovom fenomenalnom fakultetu koji uopšte nije bio lopovski i korumpiran, dešavale su se čudne stvari.Prelepa prirodna plavuša, sa prirodnim tenom, boje čokolade za kuvanje, prva je upala na konsultacije (devojka mnogo radi, i to se totalno vidi), ali od tada je prošlo 40 minuta.Mora da je asistent mnogo grdi unutra pomisli snuždeno on, i odluči da se iskrade iz reda očajnika i svoju sreću tog dana potraži na nekom drugom mestu.
Lagano bubnjanje u ušima i fenomenalan osećaj nadutosti u donjem delu stomaka izmamili su mu osmeh na lice, i pomislio je kako će za njega ovaj dan biti jedan od "onih" dana.To su bili dani kada je on bio presrećan sa samim sobom, i razlikovali su se od ostalih dana kada nije bio toliko presrećan što bivstvuje sa samim sobom.Kroz glavu mu je u izmaglici proletela čudna stvar.Prošli put je u tom stanju bio čudno prljav, ali stvari su se dale oprati,a osećaj je ipak bio bolji od par zaprljanih krpa.
U njegovom univerzumu, svet je bio pozornica a on glavni glumac.
Neko bi ga možda smatrao sociopatom, ali on nije tako mislio o sebi.Svakako nije bio sociopata kada je mogao da priča sa ljudima sa fakulteta o stvarima koje njega uopšte ne zanimaju, kada je ponekad i imao devojke čiju svrhu i jebanje nikada nije shvatao, ali je shvatao da postoje neki šabloni koji se moraju poštovati, a da svako ustvari živi sam sa sobom.Odagnao je crne misli po ko zna koji put i nasmejao se tiho, da niko ne vidi njegovu novopečenu radost, jer je ona bila isključivo njegova.
Na klupi na stanici našao je stvar zbog koje mu je krv pojurila ka korenu penisa i zbog koje je bio nevidjeno radostan.Iako je to bio samo katalog megamarketa za baštensku opremu (cene od 999 dinara, ho, ho, HO), njegovu pažnju kao i uvek kada udje u "to stanje", privukla je jedna prelepa stvar iz kataloga.Mačeta za razgrtanje zaraslih površina.
Oči su mu se zacaklele i iako je to bila samo slika na papiru, on je mogao da vidi svoj odraz u britkom sečivu.Sečivu koje će mu doneti sreću.Pogladio je ispupčenje na pantalonama i tiho jeknuo, da njegovu sreću slučajno ne bi osetila bakica koja je sedela pored njega na klupi.Nasmešio joj se prijatno, na šta je ona samo okrenula glavu , očigledno zgadjena.Mirko tad pomisli da svakakvih čudaka na svetu ima.
Njegov ulazak u radnju ispratila je vesela pesmica koje se maglovito sećao, ali ona sada više nije bila bitna.Bitno je bilo sečivo (999 dinara i odraz u njemu, ho, ho, HO).Kao magnetom vučen, došao je do rafa sa baštenskim mačetama i osetio da mu se vrti u glavi od sreće.Sve vrste bile su tu, i sa svih se video njegov odraz.Uzeo je jednu sa hromiranom drškom oivičenu gumenim odbojnikom (da ne boli ruka i da savršeno prianja, pokušala je da mu objasni ridjokosa bednica koja nikako nije bila srećna kao on, jer on će kupiti mačetu, a ona će ih ceo život samo prodavati ho, ho, HO).Osećao je do sada najveći nalet euforije dok je išao ulicom.U papirnoj, ekološki ispravnoj kesi, nalazio se izvor njegove sreće, koji je isijavao kroz nju i tiho mu pevao pesmu koju nije razumeo ("danas baš nemam razumevanja za muziku", pomisli on, setivši se i pesme iz megamarketa baštenske opreme, ho, ho , HO) Veselo je poskočio, i osetio se kao da je lik iz nekog crtanog filma koji je gledao kad je bio mali.Možda je to bio onaj sa likovima koji se zovu Srle i Pajče?Moguće, ali to nije bilo bitno sada.Erekcija mu je došla do nezaustavljivosti, i mahinalno je izvadio sečivo iz kese.
Mirko nije bio svestan da trčkara Vračarom sa mačetom iz baštenske radnje u opasnim položajima u njegovoj ruci, ali toga su bili svesni prolaznici koji su se žurno sklanjali sa ulice videvši zamućeni, izgubljeni pogled, i bale koje su nesvesno izlazila iz usta omamljenog, srećnog Mirka.
Mirkovu sreću, kao žaoku, prekinuo je uzvik, toliko njemu blizak, da ga je prepao.Osetio je nalet straha i panike, dok mu se približavao Ciganin, koji je imao sa sobom neku vrstu improvizovanih čeza, sa sve pravim pravcijatim konjem da ih vuče.Drao sa na njega, kako će poseći nekoga od prolaznika ako bude nastavio da mlatara tim sečivom.
I tada, Mirku sine, zašto je bio toliko srećan malopre.Pa, da, nije li zabavno i iseći nešto sečivom?
Sa povraćenim osmehom na lice, pogledao je prljavog starog ciganina, koji je lagano prestajao da priča dok mu se izraz lica sa zabrinutog, pretvarao u užasnut.Lagano je krenuo da se odmiče ka konju, medjutim, on nije bio svestan da će upravo on, biti okidač za Mirkove nalete vrele, besne sreće.Mahinalno je zamahnuo rukom, i u jednom prelepom, brzom, a opet, dostojanstvenom potezu (samuraj, samuraj, hej, haj), odsekao starom kenjatoru glavudzu.Topli naleti semena okupali su mu pantalone i njegova sreća se razuzdala do te mere, da je i konja koji je uplašeno njištao, počastio udarcem svoga sečiva.Truplo je palo na zemlju, i sa tim udarcem, vrhunac je prošao.Sečivo je bacio u kanalizaciju kompletno sludjen i nesvestan svojih postupaka, ali i dalje sa slatkim osećajem u ustima.Osećajem pobede (ho, ho, HO).
Priča je skroz fiktivna i bilo kakva veza sa realnošću je sasvim slučajna i uopšte se ne bavi realnim temama.(NOT)
Mirko je počeo da zeva.Na njegovom fenomenalnom fakultetu koji uopšte nije bio lopovski i korumpiran, dešavale su se čudne stvari.Prelepa prirodna plavuša, sa prirodnim tenom, boje čokolade za kuvanje, prva je upala na konsultacije (devojka mnogo radi, i to se totalno vidi), ali od tada je prošlo 40 minuta.Mora da je asistent mnogo grdi unutra pomisli snuždeno on, i odluči da se iskrade iz reda očajnika i svoju sreću tog dana potraži na nekom drugom mestu.
Lagano bubnjanje u ušima i fenomenalan osećaj nadutosti u donjem delu stomaka izmamili su mu osmeh na lice, i pomislio je kako će za njega ovaj dan biti jedan od "onih" dana.To su bili dani kada je on bio presrećan sa samim sobom, i razlikovali su se od ostalih dana kada nije bio toliko presrećan što bivstvuje sa samim sobom.Kroz glavu mu je u izmaglici proletela čudna stvar.Prošli put je u tom stanju bio čudno prljav, ali stvari su se dale oprati,a osećaj je ipak bio bolji od par zaprljanih krpa.
U njegovom univerzumu, svet je bio pozornica a on glavni glumac.
Neko bi ga možda smatrao sociopatom, ali on nije tako mislio o sebi.Svakako nije bio sociopata kada je mogao da priča sa ljudima sa fakulteta o stvarima koje njega uopšte ne zanimaju, kada je ponekad i imao devojke čiju svrhu i jebanje nikada nije shvatao, ali je shvatao da postoje neki šabloni koji se moraju poštovati, a da svako ustvari živi sam sa sobom.Odagnao je crne misli po ko zna koji put i nasmejao se tiho, da niko ne vidi njegovu novopečenu radost, jer je ona bila isključivo njegova.
Na klupi na stanici našao je stvar zbog koje mu je krv pojurila ka korenu penisa i zbog koje je bio nevidjeno radostan.Iako je to bio samo katalog megamarketa za baštensku opremu (cene od 999 dinara, ho, ho, HO), njegovu pažnju kao i uvek kada udje u "to stanje", privukla je jedna prelepa stvar iz kataloga.Mačeta za razgrtanje zaraslih površina.
Oči su mu se zacaklele i iako je to bila samo slika na papiru, on je mogao da vidi svoj odraz u britkom sečivu.Sečivu koje će mu doneti sreću.Pogladio je ispupčenje na pantalonama i tiho jeknuo, da njegovu sreću slučajno ne bi osetila bakica koja je sedela pored njega na klupi.Nasmešio joj se prijatno, na šta je ona samo okrenula glavu , očigledno zgadjena.Mirko tad pomisli da svakakvih čudaka na svetu ima.
Njegov ulazak u radnju ispratila je vesela pesmica koje se maglovito sećao, ali ona sada više nije bila bitna.Bitno je bilo sečivo (999 dinara i odraz u njemu, ho, ho, HO).Kao magnetom vučen, došao je do rafa sa baštenskim mačetama i osetio da mu se vrti u glavi od sreće.Sve vrste bile su tu, i sa svih se video njegov odraz.Uzeo je jednu sa hromiranom drškom oivičenu gumenim odbojnikom (da ne boli ruka i da savršeno prianja, pokušala je da mu objasni ridjokosa bednica koja nikako nije bila srećna kao on, jer on će kupiti mačetu, a ona će ih ceo život samo prodavati ho, ho, HO).Osećao je do sada najveći nalet euforije dok je išao ulicom.U papirnoj, ekološki ispravnoj kesi, nalazio se izvor njegove sreće, koji je isijavao kroz nju i tiho mu pevao pesmu koju nije razumeo ("danas baš nemam razumevanja za muziku", pomisli on, setivši se i pesme iz megamarketa baštenske opreme, ho, ho , HO) Veselo je poskočio, i osetio se kao da je lik iz nekog crtanog filma koji je gledao kad je bio mali.Možda je to bio onaj sa likovima koji se zovu Srle i Pajče?Moguće, ali to nije bilo bitno sada.Erekcija mu je došla do nezaustavljivosti, i mahinalno je izvadio sečivo iz kese.
Mirko nije bio svestan da trčkara Vračarom sa mačetom iz baštenske radnje u opasnim položajima u njegovoj ruci, ali toga su bili svesni prolaznici koji su se žurno sklanjali sa ulice videvši zamućeni, izgubljeni pogled, i bale koje su nesvesno izlazila iz usta omamljenog, srećnog Mirka.
Mirkovu sreću, kao žaoku, prekinuo je uzvik, toliko njemu blizak, da ga je prepao.Osetio je nalet straha i panike, dok mu se približavao Ciganin, koji je imao sa sobom neku vrstu improvizovanih čeza, sa sve pravim pravcijatim konjem da ih vuče.Drao sa na njega, kako će poseći nekoga od prolaznika ako bude nastavio da mlatara tim sečivom.
I tada, Mirku sine, zašto je bio toliko srećan malopre.Pa, da, nije li zabavno i iseći nešto sečivom?
Sa povraćenim osmehom na lice, pogledao je prljavog starog ciganina, koji je lagano prestajao da priča dok mu se izraz lica sa zabrinutog, pretvarao u užasnut.Lagano je krenuo da se odmiče ka konju, medjutim, on nije bio svestan da će upravo on, biti okidač za Mirkove nalete vrele, besne sreće.Mahinalno je zamahnuo rukom, i u jednom prelepom, brzom, a opet, dostojanstvenom potezu (samuraj, samuraj, hej, haj), odsekao starom kenjatoru glavudzu.Topli naleti semena okupali su mu pantalone i njegova sreća se razuzdala do te mere, da je i konja koji je uplašeno njištao, počastio udarcem svoga sečiva.Truplo je palo na zemlju, i sa tim udarcem, vrhunac je prošao.Sečivo je bacio u kanalizaciju kompletno sludjen i nesvestan svojih postupaka, ali i dalje sa slatkim osećajem u ustima.Osećajem pobede (ho, ho, HO).
Kada je došao kući, čudio se krvi na svojoj novoj košulji, i spermi u gaćama, ali, osećaj sreće bio je neverovatan, i odlučio je da će da prespava i možda odsanja još koji put sreću koju je doživeo.
Ipak, sutra je novi dan, prepun novih izazova.
Pomisli Mirko, vredni student BU, i zaspa.
Нема коментара:
Постави коментар